Free at last

Na današnji dan, pre 42 godine (4. aprila 1968 godine), ubijen je, Martin Luther King Jr.
Dok je stajao na balkonu svoje sobe (broj 306) u motelu Lorraine u Memphis-u, oko 6 sati poslepodne, snajperski hitac iz obližnjeg restorana pogodio ga je u glavu. Smrt je u bolnici konstatovana već sat kasnije. Martin je tada imao 39 godina.

Možda je ovo prilika da se kratko podsetimo "lika i dela" jednog od najvećih ljudi XX veka.

Motel u kojem je ubijen

ML King je inicijator i najvažnija osoba pokreta za prava crnaca u Americi. Plenio je hrabrošću, elokvencijom, požrtvovanošću, obrazovanošću... Borbu, protiv možda i najveće sramote XX veka, je vodio nenasilno, na principima građanske neposlušnosti i prosvećenja.

Za ML King-a šira javnost je prvi put čula u decembru 1955. godine, kada je, već tada doktor teologije, održao govor (u crkvi Dexter u Montgomery-ju, Alabama) pred bojkot autobuskog prevoza od strane crnaca zbog slučaja Rose Parks, koja je odbila da svoje mesto u autobusu ustupi beloj gospođi (više o tome ovde). Od tada, Martin je nezaobilazna konstanta svih pokreta, demonstracija, bojkota... koji su kao zajednički imenitelj imali nenasilan otpor rasnoj segregaciji.
Tako se, logično, pojavio kao jedan od vođa Marša na Washington (marš za posao i slobodu), kojom je prilikom (28. avgust 1963.), pred 250 hiljada okupljenih, održao verovatno najsnažniji govor ikada - "I Have a Dream" mu je popularno ime (video link, audio link).

Ovim govorom ujedinjuje crnu američku populaciju, ali i postaje stalna meta svih vrsta napada (nekoliko njih je čudom preživeo) rasista, policije, administracije, ludaka...
Do ubistva, dodatno je intenzivirao svoje humanitarne aktivnosti, između ostalog i kao jedan od najjačih protivnika rata u Vijetnamu.

Poslednji govor, proročkog naziva "I've been to the Mountaintop", održao je dan pred ubistvo.

Godinu dana posle, uhapšen je, za ubicu proglašen i osuđen James Earl Ray. Ipak, mnogo toga ukazuje da iza ovog ubistva stoji mnogo širi krug zainteresovanih, koji duboko seže do samog vrha vlasti.
Kako god, Martin Luther King Junior je ostao nesporni i neprikosnoveni, možda i jedini pravi (bar kada je o zapadnoj civilizaciji reč), autoritet građanske borbe i simbol pravde.

Biografija ovog velikana je dobro polazno mesto za upoznavanje sa rasnim problemima posleratne Amerike, ali i sa mnogo čim drugim. Recimo, može se krenuti odavde.