On the rooftop

Jedna od nebrojeno mnogo važnih "stvari" koja se dogodila na kraju 60tih godina jeste i popodnevni nenajavljeni koncert The Beatles na krovu Apple centrale u centralnom (poslovnom) Londonu. Bilo je to u četvrtak 30. januara 1969.


Ova svirka "vuče" mnogo toga sa sobom...

Od ranih 60tih, pa negde do njihove sredine, The Beatles su lako postali najvažnija ostrvska atrakcija izbacujući pevljive 3-minute hitove sa lakoćom koja nije zabeležena ni pre ni posle. Brzo su dostigli nivo popularnosti koji je, u zaglušujućoj buci ženske vriske na nastupima i u rastućoj želji dokazivanja sopstvenog odrastanja, postao glomazna prepreka daljem radu.
Odluka da prekinu sa javnim nastupima, iz 1965., otud, dolazi prirodno, ali ima i veličanstvenu posledicu u nizu zrelih albuma koji dolaze posle, a koji The Beatles danas čine onim što oni jesu u muzičkoj istoriji - možda najveći band ikad.
No, koliko god kao celina dobro funkcionisali, The Beatles su bili i družina jakih individualaca, a u takvim ekipama mali sporovi, pomognuti i sujetama, lako porastu i do netrpeljivosti.

Baš u takvom stanju, jakih unutrašnjih tenzija, u jeku priprema materijala za novu ploču, prvi put posle skoro četiri godine četvorka iz Liverpool-a izlazi na pomenuti krov da odsvira ovaj kratki koncert predstavljajući slučajno zatečenima pet pesama koje su se upravo "kuvale" u studiju: "Get Back", "Don't Let Me Down", "I've Got a Feeling", "One After 909" i "Dig a Pony". Bar četiri držimo klasicima. Posle ovih, nisu više nikad uživo odsvirali ni jednu.


Film "Let it Be" je doneo snimak ovog koncerta insistirajući na zbunjenoj reakciji, neverici ili, čak, protestima "publike". Na snimku se može "uloviti" i Lennon-ovo "We had a request from Martin and Luther" na kraju "Get Back" ili "Peace and Earth" posle "I've Got a Feeling".
Album "Let it Be" objavljen je tek u maju sledeće (1970.) godine kao poslednje izdanje grupe koja se već praktično raspala.

Interesantno je da materijal sa "Let it Be" albuma nije i poslednji koji su snimili. Kasnije 1969. godine je snimljen i izdat (pre njega) "Abbey Road". Valjda je u slučaju Bitlsa to moralo i završiti na ovako neobičan način: nije mali broj nas koji baš ovaj albim prepoznaju kao najbolji njihov. Skoro konceptualan, nastavlja i bitno unapređuje ozbiljnost, zrelost i veličinu prethodnih nekoliko. To je onaj "sa zebrom".