Tamna fiskulturna sala neke škole, neravnomerno sivi zidovi, tročlani rock band (levoruki gitarista) ispod košarkaške table, velika prazna površina ispred, pa cheerleaders devojke u crnim trikoima sa crvenim zaokruženim "A" simbolom, stariji školarci ili studenti zatim, ne mnogo zainteresovani izgleda, na montažnim tribinama... Neki stoje sa strane. Mirni su, po koji klima glavom u ritmu.
Dva minuta kasnije: dim, vatra, poludela publika demolira tribine, skaču... Ludilo - najbolji nastup ikad. "Na ovakvoj bih svirci voleo biti", prva je asocijacija.
Ovako je to bilo jednog januara (nagađam) kada smo prvi put videli i čuli spot "Smells Like Teen Spirit", na MTV-ju. U narednim nedeljama i mesecima MTV ga je ponovio beskonačno mnogo puta. Spot je izgledao jeftin. Ali i jezivo dobar.
A, zvučalo je zarazno. Išlo je mirno, pa divljački kulminiralo, pa opet... "Hm, ovako rade i Pixies. Samo... Ovo je mnogo jako...". "Šta kaže, šta kaže? Hello, hello, how low"? "Ne razumem ni jednu reč". "Ovo je sjajno! Ko su ovi"? ... Uobičajene rečenice iz tog vremena.
Brzo se saznalo ko je Nirvana, šta je to Seattle zvuk, brzo se otkrilo i da ceo album "Nevermind" nije daleko od remek-dela, pa i da ta Nirvana ima ranije snimljenu "strašnu" ploču. Nije Nirvana (zlobno bismo mogli razmišljati, kad bi hteli, da nije stigla) uspela ni da razočara. I sledeća ploča je bila sjajna.
Sećam se straha da će, zbog enormne popularnosti koju je 'teen spirit' doživeo preko noći, originalni spot biti zamenjen nekim skupim, fancy. Na sreću Kurt Cobain nije bio od tih. 'Teen Spirit' možda jeste odveo band u mainstream, ali to se nikako nije dogodilo njihovom voljom. Naprotiv, tamo se nisu dobro osećali.
Ne znam o čemu peva, prepoznaje se samo mladost, energija, divergencija, bes, ali i rezignacija, čini mi se. Stihovi ne govore mnogo. Ipak, sjajni su:
Pesma je prvi put objavljena 10. septembra 1991. To je na današnji dan pre 20 godina. Malo više od dve godine nakon toga Kurta će, u 27oj njegovoj godini (baš kao i mnogo njih pre njega), pronaći mrtvog.
Ne rekoh šta je 'teen spirit', niti šta je Kurt pričao o ovom tekstu, ne pomenuh ni interesantne detalje sa snimanja spota...
... nevermind...
Dva minuta kasnije: dim, vatra, poludela publika demolira tribine, skaču... Ludilo - najbolji nastup ikad. "Na ovakvoj bih svirci voleo biti", prva je asocijacija.
Ovako je to bilo jednog januara (nagađam) kada smo prvi put videli i čuli spot "Smells Like Teen Spirit", na MTV-ju. U narednim nedeljama i mesecima MTV ga je ponovio beskonačno mnogo puta. Spot je izgledao jeftin. Ali i jezivo dobar.
A, zvučalo je zarazno. Išlo je mirno, pa divljački kulminiralo, pa opet... "Hm, ovako rade i Pixies. Samo... Ovo je mnogo jako...". "Šta kaže, šta kaže? Hello, hello, how low"? "Ne razumem ni jednu reč". "Ovo je sjajno! Ko su ovi"? ... Uobičajene rečenice iz tog vremena.
Brzo se saznalo ko je Nirvana, šta je to Seattle zvuk, brzo se otkrilo i da ceo album "Nevermind" nije daleko od remek-dela, pa i da ta Nirvana ima ranije snimljenu "strašnu" ploču. Nije Nirvana (zlobno bismo mogli razmišljati, kad bi hteli, da nije stigla) uspela ni da razočara. I sledeća ploča je bila sjajna.
Sećam se straha da će, zbog enormne popularnosti koju je 'teen spirit' doživeo preko noći, originalni spot biti zamenjen nekim skupim, fancy. Na sreću Kurt Cobain nije bio od tih. 'Teen Spirit' možda jeste odveo band u mainstream, ali to se nikako nije dogodilo njihovom voljom. Naprotiv, tamo se nisu dobro osećali.
Ne znam o čemu peva, prepoznaje se samo mladost, energija, divergencija, bes, ali i rezignacija, čini mi se. Stihovi ne govore mnogo. Ipak, sjajni su:
Load up on guns, Bring your friends
It's fun to lose and to pretend
She's overboard self assured
Oh no I know, a dirty word.
Hello, hello, hello, hello?
Hello, hello, hello, how low?
Hello, hello, how low, how low?
With the lights out, it's less dangerous
Here we are now, entertain us
i feel stupid and contagious
Here we are now, entertain us
A mulato! An Albino! A mosquito! My libido!
Yay! Hey! Yay!
I'm worse at what I do best
And for this gift I feel blessed
Our little group has always been
And always will until the end
Hello, hello, hello, hello?
Hello, hello, hello, how low?
Hello, hello, how low, how low?
With the lights out, it's less dangerous
Here we are now, entertain us
I feel stupid and contagious
Here we are now, entertain us
A mulato! An Albino! A mosquito! My libido!
Yay! Hey! Yay!
And I forget just why I taste
Oh yeah, I guess it makes me smile
I found it hard, it was hard to find
Oh well, whatever, nevermind
With the lights out, it's less dangerous
Here we are now, entertain us
I feel stupid and contagious
Here we are now, entertain us
A mullato! An albino! A mosquito! My libido!
A denial!
Pesma je prvi put objavljena 10. septembra 1991. To je na današnji dan pre 20 godina. Malo više od dve godine nakon toga Kurta će, u 27oj njegovoj godini (baš kao i mnogo njih pre njega), pronaći mrtvog.
Ne rekoh šta je 'teen spirit', niti šta je Kurt pričao o ovom tekstu, ne pomenuh ni interesantne detalje sa snimanja spota...
... nevermind...
0 comments:
Post a Comment